Ako su za Vučića nasilnici zvanično junaci, država više ne postoji

Poslednje izjave Aleksandra Vučića, u kojima nasilnike karakteriše kao junake, a sve druge kao neprijatelje i bandite, opasne su poruke čoveka koji je definitivno izgubio kompas. To nosi sa sobom dosta opasnosti, jer onaj ko ima strah od silaska sa vlasti, pokušaće i najnečasnije stvari da tu istu vlast produži, makar dan duže.

Država u kojoj predsednik poziva na blokadu sudova, uz pretnju da policija neće moći da tu prođe, gotovo da se više ni ne može smatrati državom, a hitnost smene takvog predsednika prevazilazi sve dosadašnje zahteve.

Odluka Aleksandra Vučića da bude predsednik odabranima, a ne svim građanima uvodi nas u dalje podele i sukobe, sa potencijalno nesagledivim posledicama. Vlast ume da opije čoveka, ali kada mu se do kraja zamagli mogućnost racionalnog rasuđivanja, onda ulazimo u jedan mračan period gde je svako drugo i drugačije mišljenje prognano i u startu osuđeno.

Mi, kao građani Srbije, nosioci smo suvereniteta i kao takvi ne treba da gledamo skrštenih ruku ponašanje predsednika države, koji sve manje govori svestan funkcije koju obavlja, a sve više zvuči kao ostrašćeni portparol samo jedne političke strane.

Rešenje, zbog toga, vidimo u izborima, ali i predsedničkim zajedno sa parlamentarnim, jer ovde, sada, nije više pitanje politike i pravljenja lista za izbore, već smo suočeni sa totalnom uzurpacijom jedne funkcije, gde svaki novi potez Aleksandra Vučića postaje put za totalnu eksploziju u srpskom društvu.